Masonerija

Institucionalni koreni masonerije, slobodnog zidarstva (francuski naziv: franc ma¸on), koje se predstavlja prastarom "kraljevskom veštinom", nisu dovoljno jasni. Nećemo puno pogrešiti ako ih ponajprije povežemo sa viteško-monaški Red templara (ustrojen slično hospitalcima i Tevtonskim vitezovima), prvobitno nazvan 'Siromašni vitezovi Hristovi', te 'Siromašni vitezovi Hrama Solomonovog', koji je 1119. g. osnovao na Istoku, u Jerusalimu, francuski vitez iz Šampanje - Ig dé Pejn (Hugues de Payens, Veliki majstor Reda od 1128.-1136. g.) zajedno sa Geoffroy de Saint-Omer-om, i zajedno sa još sedam osoba. U svojoj zakletvi pred Jerusalimskim patrijarhom vitezovi-hramovnici su se obavezali da će braniti hodočasnike do Jerusalima od razbojnika i pljačkaša, da će obezbeđivati puteve do Svete Zemlje, služiti kao vojnici pod vlašću jerusalimskog Kralja; mnogi prinčevi i građani već su bili pod "zakletvom" da će raditi na obnovi Solomonovog Hrama kao hrišćanskog zdanja. Kasnije su templari počeli i sa financijskim poslovima: krstašima su u Palestini isplaćivali novac koji bi ovi deponovali kod u Evropu pre svog odlaska. Bili su bankari i papama i kraljevima (naravno uz zateznu kamatu). Borili su se fanatički hrabro i protiv Saracena i protiv balkanskih bogumila. Pošto ih je Kralj Baudouin II (1118.-1131. g.) smestio u svojoj palati, blizu Božijeg Hrama (Templum Domini), iz tog razloga su prozvani hramovnici – templari, 'Vitezovi Hrama'. (Kod starorimskim augura templum je prvobitno označavao posmatrački, astro-mantički nebeski prostor ocrtan pomoću štapa.) Osnovna zabluda templara je bila ta što su mislili da mogu stopiti "ideale" (benediktinskog) monaštva i riterstva u jedno. (Taj ideal prikazuje i naličje njihovog pečata: dva "siromašna" viteza jašu na jednom konju.) Papa Inocent II je 1139. g., u svojoj buli Omne datum optimum, potvrdio kanoničnost institucije borbenog redovništva. Od "Svete Stolice" Red je službeno priznat nešto ranije: 1128. g. na sabor u Troyes-u, u Francuskoj. Redom je upravljao veliki magistar i generalni kapitol (capitulum), poglavarski skup. Iako su se obavezali na siromaštvo, časnost i kanonsku poslušnost, templari su postali bogat (sa preko 3.000 utvrđenih gradova, tvrđava i raznih zgrada), pravi mamonsko-bankarski red sa mnoštvo primljenih donacija, izazvavši zavist mnogih, ponajprije francuskog kralja Filipa Lepog (koga su odbili primiti u Red), čiji dvor je bio u lošem financijskom stanju. (Posle pada Latinskog kraljevstva i i tvrđave Akko u ruke muslimana (1291. g.) templari se koncetrišu u Francusku, gde njihovo prisustvo postaje još "problematičnije" a oni kao vojnički red "nepotrebniji".) Uz pomoć svoga francuskog pape - Klementa V (Bertrand de Get), okrunjenog u Lionu 5. juna 1205. g., koji je stolovao u Poitou-u optužio je templare za zločin herese. Klement V naređuje istragu 24. avgusta 1307. g. U noći od 12. na 13. oktobar te godine, Filipovi ljudi (ne sačekavši okončanje papske istrage) hapse hramovnike po celoj Francuskoj. Pod inkvizitorskom dominikanskom torturom mnogi od uhapšenih umiru dok drugi "priznaju" svoje "sramne" zločine i zastranjivanja. Njihovi najsramniji zločini bili su zapravo krstaški pogromi nad situaciono nedužnim žiteljima koji su im se "isprečili" na putu; sudbina koju su doživeli bila je pred Bogom sasvim pravedna kazna za ono što su radili. Veliki majstor Reda (od 1294. g.) Žak de Mole (Jasques de Molay), koji nije priznao optužbu, biva živ spaljen 18. marta 1314. g. na Jevrejskom ostrvu na Seni u Parizu. Na saboru u francuskom gradu Vienne (3. april 1312.) Klement V ukida templarski red (bula Vex in excelso), a njegova imanja prenosi na Red Jovanovaca, hospitalce. U tom trenutku Red je imao oko 20.000 članova, vitezova i štitonoša, i nevitezova u raznim službama. Da je Žak de Mole prihvatio predlog Klementa V o ujedinjenje templara sa hospitalcima (još je sabor u Lionu 1274. g. raspravljao u objedinjavanju svih viteških redova.), 'Vitezovi Hrama' kao ustanova bi bili spašeni. Kako god se pogleda, templaru su postali veliki rasadnik za pojavu mnogobrojnih tajnih i tajnovitih društava tokom vekova. Dublje gledano, njih je na povesnu scenu prizvala otuđena i satanizirana Crkva.


Spaljivanje templara

Iz inkvizicionog progona izvukli su se i sklonili su se mnogi templari. Pier d'Omont, zajedno sa sedam drugih templara, izbegao je na škotsko ostrvo Mot.

Templari, obožavaoci 'Crne Gospe' su vrlo brzo stekli veliko blago, da su mogli da finansiraju gradnju mnogih katedrala, crkava i monastira. Iz zatvorenih esnavskih društava tih graditelja (tačnije kamenorezaca) nastali su zapravo operativni masoni, graditelji "Hrama ujedinjenog čovečanstva".

Prve srednjovekovne naznake o društvima koja podsećaju na 'slobodne zidare' nalazimo kod pripovesti koje govore o izgradnji monastira u Kelvinu (Škotska) 1140. g. pod arhitektom pod imenom Hag de Morivail. U njegovo bratstvo je posle bitke kod Benoburga ušao kralj Robert Brus, te postao majstor tog "kraljevskog" reda. Već krajem XV stoleća u Škotskoj nalazimo s pravilima ustrojenu Edinburšku andrejevsku Veliku Ložu. – Masoneriji, kultu novih pontifika, slična tela nalazimo i u vreme careva Konstantina i Teodosija: Zbor arhitekata i Red majstora Comacina.

U Engleskoj XVI stoleća esnafska masonerija polako otvara svoja vrata za ljude kojima neimarstvo nije bilo zanimanje a koje je zanimalo učenje zasnovano na impresivnim ritualima esnafa; "usvojena braća" koja su nosila želju da postanu slobodni zidari oko koje je već izgleda napravljen mit privlačnosti, unela su u nju svoje spekulativne zamisli koje će se potom sa prodorom jevrejstva u jovanovski red (koje je podržalo suprematorski britanski imperijalizam a zanemarilo moralni preporod čoveka, pravljenje od njega istinski isklesanog i izglačanog kamena - dijamanta) i iluminizma u nju još više i nakaradnije razvijati. Od engleskog tutorstva i obedijencije tek donekle je se oslobodio samo francuski 'Veliki Orijent' dok su ostale nacionalne lože uglavnom pokorno prihvatile da budu pod jurisdikcijom velikih anglo-američkih loža, i time su čak i "počastvovane".

Veliki datum u razvoju masonerije je 24. jun 1917. g. kada je (na Jovanov dan) u londonskoj taverni 'Gazdinstvo masona' osnovana 'Velika Loža Britanije. Nešto kasnije – 1723. g. u Londonu se usvaja takozvana Andersonova Konstitucija ('Dužnosti slobodnih zidara'), na kojoj je bogoslov Englez Džems Anderson (nadahnut "rozenkrojcerskim" idejama Valentina Andreja i univerzalističkim Jana Kamenskog) radio 6 godina. U njoj se, pored ostalog iznosi: »Slobodni zidar je miroljubivi podanik ma gde živeo i radio, i ne treba nikada da se uplita u tajne političke skupove i zavere protiv mira i narodnog blagostanja, niti da je nepokoran prema državnim vlastima.« - Irska, Dablin, je dobila svoju ložu 1731. g. Francuska 1725. g., a kada su se njene lože donekle osamostalile od engleskih, formiran je i Veliki Orijent Francuske. Inače rani masoni iz razvejanog templarskog reda svoj uticaj u Francuskoj su obnovili sredinom XV stoleća, tačnije 1445. g. (u vreme Čarlsa VII), kroz 'Škotsku stražu'.

Anderson je tražio da lože neguju veru u kojoj se svi ljudi slažu. Realno gledano, takva vera nije postojala, i zato su je masoni sami izmislili: napravili su od svog kulta kvazireligiju i podržali Nju Ejdž Pokret koji sinkretički okuplja mnoge kultove i mnoge versko-sektanske opcije.

Da su institucioni naslednici vitezova templara i danas tvrde mnogi kultovi, videvši u pojavi templerskog reda nešto "uzvišeno"; pomenimo samo neke. Pomenimo najpre nemački masonski red 'Strogo Pridržavanje Pravila' koji je 1755. g. osnovao Baron fon Hund, koji je bio u savezu sa Johanom Avgustom Štarkom, protestanskim sveštenikom koji je tvrdio da u Sent Petersburgu predstavlja drugu liniju izvedenu iz Templara. Zatim tu je Stricte Observance koje je osmislio vagabund, nemački jevrejin Lojht (ili Beker), koji je oko 1756. u Vajmar i Jenu nastupio pod "misionarskim" imenom "Džonson", kako već izveštava Mirabo u 'Historiji Pruske monarhije'. Dalje, postojao je 'Red Hrama', za koji se saznaje iz dela Manuel des Chevaliers du Temple (1811. g.) Fabre Palpreta. Potom 'Uzvišeni i Vojni Red Jerusalimskog Hrama' (The Sovereign and Military Order of the Temple of Jerusalem); Doktrinalno najozbiljniji "neotemlarski" kult je svakako 'Red Istočnih Templara' - Ordo Templi Orientis (O. T. O.) koji je oko 1902. g. osnovao mason i bogati industrijalac Karl Kellner (umro 1905. g.), tvrdeći da je "otkrio veliku tajnu" templara. Mason Alister Krouli (33 stepen postiže 1900. g. u Meksiku – 'Knjiga Laži', pogl. 33, osnivač 'Srebrne Zvezde' – A.•.A.•., 1907. g.), koji će postati vođe britanskog ogranka O. T. O.-a (u koji je primljen 1912. g.) – Mysteria Mystica Maxima, iznosi da on tobože fokusno predstavlja mudrost svih drugih redova: »Karl Kelner je bio taj koji je ponovo oživeo esoteričnu organizaciju O. T. O. i inicirao plan, sada spretno ostvaren, da se sve okultne zajednice ponovo stave pod jedno vođstvo.« (Liber LII, 2); U O. T. O.-u je spekulativna i alegorijski inklinirana masonerija uistinu došla do svoga "vrhunca", ali na takav način da nije privukla aristokratske umove kojima je Kroulijevo simboličko izražavanje "velikih tajni" suviše "umarajuće". U O. T. O.-u postoje 10 inicijaciona stupnja, gde najviši nosi nativ 'Najviši i Najsvetiji Kralj' (Rex Summus Sanctissimus). Na početku 'Manifesta O. T. O.-a' navodi se da taj red tobože akumulira mudrost i spoznaju više masonskih, hermetičkih i okultnih kultova:

»Gnostička Katolička Crkva.
Red Vitezova Svetog Duha.
Red Iluminata.
Red Hramovnika (Vitezovi Hramovnici).
Red Vitezova Svetog Jovana.
Red Malteških Vitezova.
Skrivena Crkva Svetog Grala.
Hermetičko Bratstvo Svetlosti.
Sveti Red Ružinog Krsta Herodoma.
Red Svetog Kraljevskog Svoda Enoha.
Drevni i prvobitni Obred Masonerije (33 stupnjeva).
Obred Memfisa (97 stupnjeva).
Obred Micraima (90 stupnjeva).
Drevni i Prihvaćeni Škotski Obred Masonerije (33 stupnjeva).
Svedenborski Obred Masonerije
Red Martinista.
Red Sat Baja /Bhai/, ...«

Šta reći za još mnoge masonske i promasonske (pridružene i sponzorisane) obrede i bratovštine (koja okupljaju čak i maloletnike, pripremajući ih tako za masonsku "elitu") sa svojim aristokratsko-eksplozivnim nazivima: 'Američka istraživačka loža', 'Mistično Svetilište', 'Red Zlatnog Ključa', 'Akacija', 'Kćeri Nila', 'Jovove Kćeri', 'Dugine Devojke', 'De Molejev red za dečake' (DeMolay International), 'Red juniorskog sazvežđa', 'Red graditelja', 'Drevni toltečki red', 'Kraljevski red dvorskih luda', 'Masonsko humanitarno udruženje SAD-a i Kanade', 'Red dezoma', 'Amarantov red', 'Izabrano sveštenstvo', ...

Paramasonske gremijume (masone bez kecelje) predstavljaju i razni "klubovi" koji kroz kalkulantski humanitarizam i filantropstvo promovišu zapravo bezbožnost: tu su ponajprije rotarijanci, lavovi, optimisti, penovci, ...

Vidi se da brojni masonski i promasonski redovi i bratovštine imaju i imali su različite skale posvećeničkog "usavršavanja". Londonska jovanovska 'Velika Loža' najpre je imala samo jedan "bratski" posvećenički stupanj, a onda je pored majstorskog stupnja uvela još dva: pomoćnički i učenički; potom je dodan i četvrti stupanj – "kraljevski svod" (Royal Arch). Najpoznatiji, Drevni i Prihvaćeni Škotski Obred (andrejevske lože) ima 33 primamljiva i "romantična" stupnjeva napredovanja, pri čemu se do vrha dopušta iniciranima i "preskakanje" nekih nivoa. U ložama škotskog reda najviša vlast je u rukama Vrhovnog saveta (Supreme Conseil) kojima predsedava veliki majstor (Commandeur) sa članovima najvišeg stupnja, dok u jovanovskom redu višu vlast predstavlja Veliki Orijent na čijem čelu stoji veliki majstor sa izabranim nacionalnim časnicima-majstorima.


Temeljni masonski heksagonalni graditeljski simbol: šestar i ugaonik u čijem središtu stoji slovo "G" (od "geometrija"; geometrija je jedna od stvaralačko-kraljevskih nauka i veština koja vodi podizanju "Hrama ujedinjenog čovečanstva"). U masonskom "graditeljskom" simbolizmu nigde se ne može naći krst koji bi napravili, na primer" ukršteni visak i libela.

U masoneriji, Plavoj internacionali, kao zanesenjačkoj kvazimisterijskoj religiji, doktrinalno gledano, "obožava" se inače "bog" koji se naziva 'Veliki Arhitekta Univerzuma' (hrišćani bi rekli jednostavnije "Tvorac") i koji nosi sinkretičko ime Jah-Bul-On. Dublje gledano, duh koji danas vodi razuđeno masonstvo, koje gradi 'Veliko Delo Vekova' – 'Novi Svetski Poredak', zapravo je Antihristov, bogoborački, Baalov pseudoiluminirajući duh. "Hram" koji (danas) grade takozvani slobodni zidari ponajmanje stoji u promisli istinskog Velikog Geometra Univerzuma, Boga.

U Andersonovoj 'Konstintuciji' od masona se traži da se pokoravaju zakonima moralnosti, i ako to ozbiljno shvate, dakako neće biti ni bogootpadnici ni bezbožnici. Iako se masoni hoće prikazati kao moralni "filosofi" i "filantropi", njihov istinski moral je, u ovoj, atomskoj epohi, na vrlo niskim granama. To najbolje osvedočavaju dela masona na vodećim svetskim pozicijama. Mason Vinston Čerčil (Winston Churchill) je okrutnim tepih-bombardovanjem nemačkih gradova u Drugom svetskom ratu napravio strahovit zločin protiv čovečnosti, pravi holokaust, ubivši stotine hiljada civila. Američki predsednik Harry Truman kao veliki masonski majstor iz Misurija (Missouri) bacio je 1945. g. atomske bombe na japanske gradove Hirošimu i Nagasaki, načinivši neviđeni bezumnički ratni zločin.


Harry Truman kao veliki masonski majstor

Masonerija u svojim ciljevima simbolično interpretiranim, kazuje da želi da osveti smrt graditelja i velikog majstora Solomonovog Hrama – Hirama Abifa iz Tira ('Kraljevi', I, 7:13-40, 'Letopisi', II, 2:13,14, 4:11-16). Da li je taj "Hiram" zapravo Žak de Mole? Ili se masonerija želi osvetiti za Baala? kome je Hrist, Velika Stena zadao smrtnu ranu, a oni su zapravo moderna i teatralna obnova Baalovih solarnih kultova!

Masoneriji se često od strane divljih teoretičara zavere prebacuje da radi i oduvek je radila na rušenju Države i Crkve (na račun uspostavljanja "Novog Svetskog Poretka"). Pre nego što su se iluminati i cionisti ubacili u masoneriju, ona je bila vrlo odana Državi. Osim toga i mnogi vladari i kraljevi (poput Džordža Vašingtona) su bili masoni, a oni dakako ne bi tek tako radili na rušenju vlastite države i religije koja ih je "pomazala" na tronu. Engleska Loža je se gotovo od početka stavila u političku službu širenja britanske imperijalne moći; samim tim je rasla i njena moć: i pod maskom "bratstva" širio je se beskrupulozni imperijalizam. Zato je i Vašington najpre, dok se u Americi nije oslobodio engleskog jarma, (privremeno) zabranio rad loža.

Masonerija kao kvazireligijski kult ima nastojanje da postane misterijska planetarna religija u "Novom Svetskom Poretku". To pokazuje i jedan od njihovih vodećih časopisa – vašingtonski The New Age. No neohinduistički 'Pokret za Novo Doba' koji uveliko zavodi ljude koji se bude, neminovno će postati dominantna sinkretička religija Novog satanskog poretka. Iz toga će naravno u Završnici proizići veliki sukob između poglavarstva novoverstva i poglavarstva iluminatske masonerije.

Kao i demoni, tako su i njihovi potajni pomagači, "iluminirani" masoni u stalnom uzajamnom sukobu, ponajprije oko puta i predvodništva u ostvarivanja bogoboračkih ciljeva. Ipak oni i njihove mati-lože imaju svoja planetarna rukovodeća tela koja amortizuju postojeće kolizije i trvenja; to je ponajprije Savet Tridesettrojice, u koji ulaze najviši "iluminirani" masoni iz sveta politike, privrede i religije, a zatim i Savet Trinaestorice izravno podređen "iluminatskoj" porodici Rotšild.

U svojim nekadašnjim proglasima rimski pape su se izjašnjavali protiv masonerije, u kojima su videli svojevrstan religijski podrivački kult.Klement XII je prvi 1738. g. izdao objavio bulu protiv masonerije. Rimski pontif Lav XII (1825. g.) potvrdio je i proglasio je "večnu" anatemu protiv podmukle masonerije. No "Novi poredak" donosi i novi crkvenjački i kurijski tretman masonerije: raslabljena Crkva, Crna internacionala, sve više pruža ruku masoneriji, Plavoj internacionali, jer sve više nalaze zajedničkog boga: osionog čoveka, gospodara Novog satanskog poretka koji je opustošio Zemlju koju mu je Bog poverio u ruke, vratio je gotovo u stanje prvobitne "pustoši i praznine". – Ne samo danas, već i od ranije, mnogi rimokatolički sveštenici, redovnici i vernici bili su opčinjavajuće zainteresovani za "tajna znanja" koja su provejavala iz Kabale, alhemije, astrologije, hermetike, okultizma, magije, gnosticizma, svedenborgstva ... Tako je šezdesetih godina XVIII stoleća u Francuskoj rimski vernik Martinez de Paskvali (1727.-1797. g.) počeo podizati lože svog spiritističkog 'Reda Vitezova Masona, Izabranih Sveštenika Univezuma' (Order des Chevalier-Maçons, Elus Cohens de L'Universe) koji je imao 9 stupnja napredovanja.

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se